Dalje od Evrope

Jezero sanja da se u more pretvorio

drugu obalu ogroman oblak ukrade

magla na moj kaput snežnobeli cvet crta

nestade mi senka sunce je rob

oblačnog vremena

širi ruke kip Stvaraoca

blagosilja moje reči kojima ljiljane

vrta crkve uspavljujem opčaran slavuj

u tunelu snova do Jezera se spuštam

prebrajam belim snopovima akacije mašuće valove

prizivam miris početka gde u napuklinama

vazduha kao sretna pevačica pevam

džabe radila ipak su me na svu sreću

iz svakog magazina izbacili tako sam slobodna

ostala nisam morala ničiju guzicu lizati

ali šta sam skrivila što mi je lice tako ostarilo

kao na drvu života zaboravljena jabuka

sama promena sam koja je nepovratna u mojoj

sušnoj unutrašnjosti su jalova semena moje telo

sa lagano pokrenutim bolovima bubnja zajedno

titra kičma mi je čvor rezonancije na zvuk klepetuše-

medenice-čaktara-cingara glasnog instrumenta

čekam što smiraj donosi