Bošće

Ta meštanka,

ta devojčica, sitna Poljakinja,

kojoj sam svoju bošću dala,

znala je, moj sin je unutra.

Videla sam, zna

da njoj dojenče dam,

pelena sa Davidovom zvezdom,

zato sam smela brzo,

ime, mesto stanovanja,

i zlatan lanac je bio unutra,

tamo ta devojčica sve je shvatila,

znakove da ne oklevam očima

pokazivala: sad, sad,

pa dala sam svoju bošću,

a žandar nije primetio,

moju nije ugledao.