Znaci

Prozorko okno mi je na grudnom košu. Otvaram krila, nek se sobe provetravaju. Svež vazduh neka svaki tajni kutak preplavi. Neka vreme peskom, biljnim, životinjskim i ljudskim tragovima ispuni. Da bi jednom moji kosti mekan krevet od peska imali. Po koji požutelo na površini, ostali nek nešto niže odmaraju. Neka i za arheologe ostane nešto posla, zadatka, teren. Ali pesak pokriće do te mere stan, jazbine mojih uspomena da poluotvorena vrata ni maknuti se ne može. Obojeno plavo nebo biće i iznutra vidljiv. Zatvaram prozor. Odmoriću se malo, ležim. Ustvari na pesku znakove ostavljam.