Žmureći

U jutarnjim satima viđam,

leto je na ponovo bacio

sidro na predeo.

Kad je već sidro,

kapetan broda

valjda tamo na zelenoj nizini lenčari.

Negde oko podne na nekom drugom

mestu, žmureći,

ali sam primetio

kako krišom

iznad mene na grani

u hladu s rukom na kolenima sedi i zeva.

Sad više mi nije briga dal još

gleda,

razotkrio ga,

sad sam se setio,

vreme je: dvotaktno

kolo.

Zima je udisaj, leto izdisaj.