Vreme izbačen iz koloseka

(Pismo S. L.-a K. E.-u,

tokom prevođenja W. S.-a)

(Na početni stih 14. Šekspirovog soneta)

„Ne zaboravljam tajne zvezda,

ne ispitujem ni zemlju, ni nebo:

budućnost, prošlost, novina, starina,

može, ne može što bi me kopkao?

Samo to znam, dok postojiš, postojim,

dok sam s Tobom, vreme nemo stoji,

i prolazan sat je daleko veći

od manjka što iz njega sledi. –

Ta i sat, a i minut je: „zakidan“,

pa stižu zagušljive nedelje, meseci,

nakon izobilja oskudica

dok tvoj lik ponovo ne zasja:

i naša tajna biće tajna zvezda:

čija si, od mene te i oduzima."