U istrajnom hodu

Vrhovi se u istrajnom hodu braune

gde ću s tobom improvizirane mostove u vazduh dići

kamnitit vitezit trotil*

čarne reči za moju čaroliju

šume se groze, zmija se straši

svoje bobiće maslina odbacuje

čovek deluje

u raspuklinama stena nadev zebnje

kamnitit vitezit trotil

ljubavi odmaraj se

nagoni u stav mirno

samo nek taj hitac u stomak uspe

na trostrukoj crti nepomičan cilj

ukočeno se spremam

negde izbijeni ratovi napola prazne flaše piva

ispod čizama stražara odbačena cigara

na rubu strasti krik žene čujem

kamnitit vitezit trotil

između mojih prstiju duša je krhotina

u ime dvodnevnog odmora davanje krvi

jer ako treba

čak i moju krv

orila je zakletva

kamnitit vitezit trotil

signalizacija je prekinuta

sva naša snaga je

u čauru nerazgovetne tišine zalutala

posle je kiša počela

u gustim redovima

vrh skriveni aveti napuštaju

koračaju i ne pričaju

na vlažnim kožama im samo oružja zveketaju

*izmišljene reči pesnika