Treća zadnja reč Isusa

Sedeti tek tako leđima okrenuto Suncu,

Skoro u polusnu, čekati dok

Sređuje stvari, u takvom

Položaju, kao da poverujem,

Da se i drukčije može –

Posao mi je tiho čekanje, teškim

Kapcima u polumraku,

Dok se otima, sve u tišinu

Boje lisice tone, jedan

Tepih, ostatak hrane i

Iznad svega telo među

Perinama i jastucima sa rascepanim

Darovcem, nagnuta kolica za guranje,

Plava presvlaka od umetne kože i lekovi,

Već su nepotrebni, kao da ih je neka

Razapeta poslednja volja jednog drugom

Poverila, kao Isus svoju majku i

Jednog stranca, majko moja, to je tvoj sin,

Šapnuo je, ona je tvoja majka, ponavljam,

Kao neka mašina, majko moja, to je tvoj sin,

Dečko, ona je tvoja majka, još ima kome, još

Ima značaja, još traje, priča lije, lija, priča,

Još traje, vidim, kao starog trupla čamca,

Oko njega već se rasprši prostor i

Nema ničeg samo ta ptičja tišina

Pre kiše kad lija nestaje, majko moja,

Tu je tvoj sin, velim.