Stvarnost praznine

Nisi ti lepša od mnoštva

ipak ti si najlepša.

Nisi ti bolja od mnoštva

ipak ti si najbolja.

Čudna je ta igra

okus joj je gorka

iza mojih trepavica se skriva.

Nemaš telo

što na sebi

znakove patnje nosa

nemaš običaje

koje pitomo jagnje

do krvoločnog vuka draže

nemaš rođake

koji te sramote.

O ti najlepša i najbolja

za mene si već tek

uspomena.

Krenuo sam

da bi te u sutonu potražio

da pre no što sunce u more

potone poljubio

ali ceste je pljusak odneo

vetar grabljive gubice

jarbol moje lađe rasčupao.

Od pamtiveka

pored zidova kružnica

tapkam.