Sobu tegli

Prepoznao si, sobu tegliš u sebi,

kako u noćnoj tišini osluškuješ, dižeš se

i čuješ, neko u tebi korača. Sve dublje stiže,

žuri. Preplašeno vidiš, malo zidno ogledalo,

tvoje je, gotovo te udara, odleti. Shvatio si,

samo preko svakodnevnih stvari

možeš stići do nepostojeće kvake te sobe.