Sahrana u jesen

U spomen Balaža Kiš

U mom glupom telefonu čuvam

tvoje brojeve – kao sve veći broj

mojih mrtvaca, evo sad

i tvog.

Prijalo bi mi te nazvati,

slušati duboke titraje tvog

polaganog glasa i naravno

nešto bi i pričali.

O sečenje drva, teorijama,

umetnosti, ženama, slikama,

muzici, knjigama, deci,

svetu.

Krasna je jesen, u vrtu bi

sedeli, u gizdavom zlatnom

sjaju krošnji.

Sa čašom vina bi

kucnuli i ti bi sastojke

tanina i aroma stručno

analizirao.

O tvojoj smrti bi govorili,

kao što je bilo, krotko,

budućnost znajući, što je

konačno stigla.

I tamo, u tom zamišljenom

sjaju, možda bi se sve

sasvim drugačije

završilo.