Relativan grad

Takav je taj grad kao o zemlju udarena

igračka.

Istekla njegova nepopravljiva sudbina.

Samo kamenja ga spominju.

Nikad ne znam, šta fali iz njega.

Kao uvek, između činjenice i utvrđivanja

koračam u njemu.

Kao da je svaki pojedinac na posao

jureći zvonar i ispod pazuha

po jedan tanjir ispusti.

Tako se na pogansku kob ljutim:

zašto je trebala ispod očiju moje ljubavi

bore staviti?

Okus žalosti kušam i gledam

dalekog Sunca:

dim ga s dve ruke trlja.