Pradedova čaša

Unuci Rebi kojom smo rubinom bojene čaše zajedno gledale

Rubinom farbana čašo

Iz lepe Bohemije

podari mi gutljaje slasti,

sad kad moja ramena

starost i bolećivost

tereti,

način čaranja ti je

dobro poznata,

na lica mojih predaka

i tad si osmeh mamila

kad čitava imovina

u dalekom Šimandu

udarac čekića čekala.

I prilikom zadnje večeri

do vrha su te punili

a posle pažljivo

u damast zavili.

Spašavali su te moji preci,

spašavo te je i moj praded,

na kraju moja draga baka

spasila.

Kojih stopedeset godina

na tebi konjanik pleše,

vodeći svog ata

suze iznutra pušta.

Čašo, ti Jedina

koja si ostala,

pomozi, neka vreme

ne uz gorke gutljaje provodim,

povrati za jedan tren

spokojan osmeh moj,

stišaj strahove,

lepo te molim.