Poruka bake Meri iza svoje smrti

na listovima krošnji sedim

u rupici za dugme sa crnom ružom

njena usijanost me greje

jezik crveno plavo bojim

i jer su mi butine tranjave da se miču

noćne ptice u gnezdo izdubile

računi za gas sa kvitama zalagaone kotrljajuća

posteljina je

TVOJA

pa ne zaboravi uplatiti

iskupiti

i plav kovčeg što je u bolnici ostao

ovde je nebo kao da je od gvožđa i bakra

obla dubina katkad zasvetli

zatim se zatamni

dešavalo se da smo pohlepni bili

ti i ja

sad sam te već prozračnim prstima u telo mi utkala

u zemlji od biljaka opustošene

jao kava pesma

zdrobi me

nevidljivi muzički znaci

među prazne listove nota

dižu