Otelovi se

I posle uboda igala krv je krenula,

ali obale rebara već su

otplivale

od kose moje odar kampa nastalo

čadar vazduha

poput sedmodnevnog praznik sjalo

iz zidova izbijen

koncert vrana je

nemi film

na belom čaršavu.

I videla sam da krvnik sa britvom

u meni juri,

uvek u meni korača,

u bilo šta da se pretvaram,

u obliku korena,

u obliku padajućeg leda me zove,

preko plime i oseke dana u meni talasa

lumperaje rima

iz mene iseče

kao izostanak rafala

u meni tišinu jača.

Pola krilo me šuteti uči,

jer svetlom sečiva preseče,

u vetru zaljuljana kapija,

jer ulazi.

I kad ću već senku imati,

kao ne-očekivana harmonia,

lice otkida,

o svakoj lagodnosti me ispituje

i oštricom britve

na Sunce napiše:

za obojene reči

već nemam vremena.