O, što tako kasno...

O, što tako kasno, za vreme opadanja lišća,

odlazaka ždralova:

Što te nisam sreo za vreme cvata ruže,

praskozorja?

Što nismo mogli slušati švrljugu

samo u dvoje, ti i ja?

Što se nismo sastali za vreme zanosa,

čežnje, mladalačkih snova!...