Oporuka

Sad pomno pazi. Šta se desilo, ispričaću.

Ne traži u tužnim mojim rečima

zvučnu trubu, crnu provaliju.

Samo tiho ti šaljem poruku: voli me,

jer sam bez ičega. Bolni su vetrovi,

život mi na razderotine raspade,

od razderotina u zlato se pretvore

moji stihovi.

Znam:

ispred mene šume ne šume,

poruka svetlosti ne stiže do mene.

Ali znam, doćiće mnogi iza mene

i da oni nešto bolje vide

mesto gde su mi se noge spotakle,

i sve se na mene svalio,

da sam potpuno sam ostao,

pa nek ti ispričam šta se desilo.

Ništa se nije desilo. Zemlja talasa

ispod mene. Sto puta razbijenu svetlost

zalud sam godinama čuvao,

jer zajedno sa mnom, gledaj, gasi se,

a u mrklom mraku svetlost više

mi ne treba. Od jedne izgubljene bitke

do druge na ovom putu

izgubiti se ne mogu.

Nema dalje. Znam.

Ali ipak budi svedok da sam bio

i video si kako sam se koprcao i vikao,

i ako sam se u poroznoj zemlji već izgubio,

potvrdi, iako ništa nisam našao

i od mog života ništa nije ostao,

nisam se užasavao od smrti

vredelo je preko ove beznadežne

zemlje plamteći preći,

i a ja sam te video. Potraži

nešto u pesmama od moje poruke,

i kad više me neće biti, učini da i tad budem.

Samo tiho ti šaljem poruku: voli me.

Budimpešta, 1933 – 1948