Okrilje

„Nisam vlastitom voljom došao. Slali su me. Kod nas je to uobičajen postupak; ustvari nezaobilazna zakonitost. Svaki smrtnik – bez iznimke – se mora pojaviti u kome sinteza Sumnje i Vere dostigla takav nivo da poveruje – takorekuć – to je trenutak prepoznavanja. Dijalektika je kao uobičajeno a i kod tebe do lažnih rezultata stigla. Tvoje mnenje prema kojem su Tama i Svetlost samo i jedino uzajamni negativni homolozi nije ništa drugo no analitička površnost. Horrible dictu: smatraš da ta latentna koincidencija je deo Namere (odnosno Plana).

Dozvoljavam: puteve uma ne treba neprestano – pogotovo ne u svakom slučaju – zabarikadirati. Verujem da u meni veruješ; veruješ i u sebi i veruješ u Njega; šta više – u određenim granicama – verujem u slobodi tvojih izbora. Međutim ta mera – koja je i sa našima merljiva – odavno je popunjena, pre no što si na one permise stigao čiji direktan uzrok je da sam sada ovde prisutan.

I Ti pripadaš među one bez kojih je tup i besmislen ovaj svet ali onemogućavaju uspostavljanje reda. Moja je odgovornost da pošto-poto sprečim katastrofe; jer – koliko god je krasan čak i u svojoj konačnosti ljudska misao – horizonti se ne mogu do nepostojeće Beskonačnosti širiti.

Žalim te; kao sve Pravednike. A sad iskopaj jedu raku“ – rekao je anđeo ko je nekad dozvolio da Jakov živi.