Nestašluci

prizivam svoje nestašluke

mnogo mnogo boli što sam ti naneo

obmane a još više

prećutkivanja

prividnost dobrog mladića

u sebi skrivenog divljaka

hvalisavca lenjčugu tranjavca

velikana koji šakom uludo baca

svoj imetak

kakav bućkuriš je čovek

kakva šteta da nije iz jedne gromade klesan

nije takav iznutra kao izvana

na svu sreću nije besmrtan

jedanput ti sine

nebesa nema nikog na koga bi se ljutio!