[Naposletku ipak bi…]

Naposletku ipak bi bilo dobro izvrnuti se – rekao sam jedne večeri supruzi. – Što je do sada bilo unutra neka se izvrne prema vani i obrnuto. Bedasto je misliti na decu koji olovnim suzama plaču i neprestano žele nas prevariti.

Bedasto je 1923. u Beču gde svako sa strujom i gasom svetli pod petrolejkom čučati, do đavola i sa korenima takvog života.

– Pa šta bi ti hteo? – pitala me je supruga.

– Šta bi?

– Šta bi?

– Pospan sam. Pospremi sofu i ako nemaš drugog posla dođi lepo pored mene. Zalud se smeješ, očajan sam.

Iz mene glazbe i svetla se oglašavaju.

Skinite sa mog ramena uspavale ljude.

Skupljam mrvice hleba i ujutro u pet baciću tek probuđenim pticama.