Moje drugo rođenje

Ispod oblaka dolazim,

uspomenu na moje rođenje donosim –

Jedna reka prema meni seva

kao vani na stolu ostavljen nož.

Jedno brdo

i usijani brežuljak rudnika otvaraju

usku dolinu prolaza.

Ostavljam kao svoju dečju dob.

Sve što sam voleo ostavljam

da bi konačno slobodan bio.

Kao napola prežvakanu

slatkariju: ispljunem zasladu sveta:

meso letnje dinje,

svoje ljubavi.

Ovaj svet nije tražio moju krv.

Ja tražim njegovu!

Vlastito proricanje slušam:

„Samo to živi dalje što prosuditi,

oplakati, izgubiti mogu“...

Gde god krenem

leto još dalje sjaji;

blista oštrica sjaja jedne reke

ali vaskrsne polako ciganska bambusova trska:

ta pesnica jerolimovska;

vreme vode i blata,

ledenih snova, stena:

mog drugog rođenja.