Moguće je

Zar je još moguće? Ipak je moguće?

Zar je moguće?

Rascvetali bog je slao tebe!

Opet s tobom? s tobom, s tobom, s tobom?

I melodija otrcanog šlagera se smeje,

na žalost, i usidelica se smeje,

nema šta, i čiko se smeje,

smeje se, smeje se, jer moguće je,

s tobom,

opet s tobom, baš za inat, moguće je,

slepo gazimo godine,

odvojeno, ipak s tobom, s tobom,

na stepenicama metroa ponese me

mladalačka nesvestica i omamljuje, i smeje se

i jezik plazi ismejava me,

ipak kaže da je moguće, moguće je,

lutaću, starica, bez tebe

i tvoje zvečeće srce voli, voli me,

i više ne brojimo godine,

odavno ne znamo za dogodovštine,

ko se poigravao sa mnom s tobom,

samo znamo da je moguće, moguće je –

kob li je to? ili borba? ljubav? milje?

Stariću osamljeno, bez tebe,

kao na brojanici, mrvim godine,

vrti se prošlost, ono skoro da je bilo moguće,

i svaka moja noć tebi, s tobom,

i svako moje jutro s tobom, tebi,

i uvek bez tebe, bez tebe,

na mom samrtnom postolju, i tamo s tobom.

Zar je moguće, moguće, moguće? Već je nemoguće.

Reči koje nisam imala za tebe

rećiće svevišnji umesto mene.