Maslačak

Prema tvojoj ruci,

Prema tvojoj ruci, kosi,

Prema tvojoj ruci, kosi, oku,

Prema tvojoj ruci, kosi, oku, suknji

Zašto grabim?! – uporno zapitkuješ

Čas ljutito-glasno, čas vrteći glavom, nemo –

Što ne nežno, milujući,

Kako priliči, kako drugi rade,

Zašto žurno, sa sjajem u očima,

I što se uz to smejem – bezobrazluk!

Tako ružno, uši parajući!

Ah, odmah me ostavljaš ili po ruci udaraš!

Maslačku, ne ostavljaj me,

Rađe ću ti reći,

Reći ću ti – čekaj, šapnut ću ti na uho,

Odmakni taj uvojak.

Prema tvojoj ruci,

Prema tvojoj ruci, kosi,

Prema tvojoj ruci, kosi, oku,

Prema tvojoj ruci, kosi, oku, suknji

Šta grabi tako – zar se ne dosećaš?

Šta grabi tako – zar još uvek ne znaš?

Pa uvek tako ljutito

Pokušavaš se odbraniti i onda

Držeći oko, kosu, suknju.

Prema prašniku,

Prema prašniku, rodnici,

Prema prašniku, rodnici, struku,

Prema prašniku, rodnici, struku, latu

Šta grabi tako, Maslačku? – Vetar!

Vetar, vetar, ludo bezobrazan vetar!

Radujući se tvom besu.

Maslačku, šta će biti?

Ovo je tek lahor.

Ovaj tek grabi i zviždi.

A još ti nisam ni govorio o mojoj porodici.

Čuješ li!

Otac mi je Fijuk Vihora bio – znameniti

Tajfun iz Arkansasa majka

A šurjak levkasti kovitlac –

Pahuljico maslačka, da l’ si se vrtela rastrojeno–morno

U vrtlogu nebeskog svoda?

Bolje ne udaraj mi ruku.