Laurin valcer

U spomen Eve Nemerei i Karolja Ludviga*

Pečuj. Zimska noć februara

hiljadudevetstočetrdesetdevete

kad se i srca ptica smrzavaju – bal fakulteta.

Mama kreolka u svetložutoj

(posuđenoj) svilenoj haljini –

svoju sudbu čeka.

I jedan žestok mladić stiže,

bledunjav, pomalo drzak.

Zagrle se i zajedno se vrte.

Laura je njihov valcer i usud;

i u dva udaljena groba

na tu melodiju

njihove mošti istovremeno se pomeraju.

*roditelji autora