Kraj dečjeg doba

Odmakni zavesu. Ovde unutra predmeti zaborava zbog kiše bubre.

Pored kreveta papuča, na praznom papiru otisak šolje. Zgruša se,

srce bez svoje tišine luta a vani na jalovoj osovini zvezde

mlin kostiju mumlja. Tačku odlaska krilo ždrala zasvodi, otvara se

pazar mesečev i poljubiš me za rastanak.

Neka vrata zaškripe,

oživi se vetar i odigra ružičastu

zoru preminuća.