Karta srca

Pronašao sam jedno tvoje staro pismo.

Živahni redovi, slova su

neopterećeni sa dvadesetgodišnjim,

tad još ne slutećim tegobama.

Iznad teglećih nedoumica

neki neusiljeni

zanos

treperi: iako može biti

i ovako i onako – bilo kako –

mi jedan drugog nećemo izgubiti.

Dal da dokažem, neuk grafolog,

tokom dvadeset godina

u organizam naših slova

iz dana u dan kako su se

ucrtavali znaci srozavanja

od varljivih avantura grudi,

kičme, nogu, zubi, krvotoka?

Ali je pravac između dve

identične tačke nepromenjen,

veseo povez poverenja što

valove, krivine savlada.

Kao da našu geografsku kartu

dobroćudan hirurg oblikuje:

tu i tamo može se krvni sud

sužavati, zatvarati, ali dok je

tok putanja slobodan, put otvoren,

kruženje se

na novim svodovima nastavlja.