Istupivši iz stvaranja

Ko istupivši iz stvaranja širiš

neprekidno

ko u neuku materiju i nepostojanje ne veruješ

ko nas je u tri pelene umotao

ko uprkos svakom iskustvu

svakom metežu i svakom nestanku

u nepovratan beskraj

što se u nas umnožava histerično veruješ

ko na vrhu omege tvdoglav pol željnog raspada ujediniš

i ispred sudbe razuma nas na kolena primoraš

ti ko si psalm života otpevao

i boga do nas doveo

ko sad oh poput iz nas teihard de chardin topljenog

čeličnog oklopa na našoj osovini kružiš

tebi odvraćam

oče nemoj nas u iskonsko iskušenje voditi

nemoj od nas besmrtnike stvarati

i nemoj od nas halal šireći svaku zebnju

odvratiti

teihard de chardin milost milost

neka plemenitoj materiji poklon duša bude

neka slučajno dobijen iznuđen višak ostane

šta svakog trena neovisno o našoj želji

može biti oduzet kako i na nas natovaren

pa u pustom dometku nemoj  nikad verovati

u materiji veruj samo jedna i nedeljiva beskonačnost

miliarde i miliarde čestica vrvi u nama

to i ništa više

nešto prekomplicirani trenutci večnosti

to je naša sudba

i u sigurnijim formama kretanja

stvorenog postojanja se širimo