Autobiografija

Kao klinac verovao sam sve je jestivo, još i travu, dapače i muhu jeo,

al se sa mnom što-šta desilo i da ne mogu sve voleti, razumeo.

Kao deran verovao sam, sreća je beskonačno razvučena testa,

danas već znam, tek je biber: pregrizeš, suziš, ostaješ bez teksta.

Na plavom nebu bucmast mesec šetao, o večnoj ljubavi svojoj sanjario,

al tad me uhvatila za ruku jedna teta i zasramljeno s njom krenuo.

Video sam i čarobnije lebdeti ali probiranje je zaista sramotno –

uvek sam pomno pazio da ružne ne bi uvredio.

Kasnije sam verovao, dobra je igra ako stvorim nešto iz ništa,

u međuvremenu neki su me dobrano prešli i pretvoreno je u ništa.

Imao sam nekoliko čunih trenutaka, kad brže-bolje čekala me je morija.

Sa smrt sam slepu partiju šaha igrao, prekinuta je partija.