92 (Prelom je to…)

Prelom je to iznad čistog stola jedan deo je moj a drugi tvoj

i saučesno mislimo na one koji su već ovaj svet napustili

ali sve su to samo reči noću prestrašene ptice perjaju i negde u vode bezdana ili na nepregledne livade padaju

badava šaljem ih do tebe ti spavaš a kroz pukotine vetar ulazi da te senkom i prašinom zauvek pokrije

dotičem te ali ti i dalje spavaš preko mosta do tebe aberdar stiže

ni njega ne vidiš iako je iz svetla i pred njegovim koracima pejzaž se otvara

u kolevci mojih dlanova te ljuljam jedini cvetak mog života ustani ustani

još jedan sat i krenuće vozovi još jedan sat i ova kuća zbirku naših uspomena izvrnuće iz sebe

zapeli su se tamni oblaci na mojim prstima i kao umorne životinje neba iznad grada mašu

šta da mislim o tebi pa sve sam ti već oprostio

ko mi je poslao nedoumice i bolove koje me sad zaokružuju

ne sećam se prigode koja je moju slabost  dokazala

žena koju sam prvi puta sreo poljubila me je pa otpustila bez da bi još jednom mogao nju pogledati

na raskrsnici odvajkada tako stojim i badava prizivam osobu koju bi dotaknuti hteo

dok vetar duva i kiša cveće drveta otresa jedna zvezda me gleda.