Monolog

Dani me gone

a noći u zablude primoraju

ali ne predajem se ućiću jednom kao pobednik u grad

gde sam se rodio.

Moji prijatelji ne okrećite mi leđa

opet i opet počinjem igru.

Ne

ne

nikad

se neću odreći zanosnih daljina

oporog okusa pustolovina.

Oružjem razuma i osećaja

se borim za vas

moji prijatelji

koji ste me u dnevnim jurnjavama

i noćima koje u zablude teraju

laka srca samog ostavili.