Dva glasa

Na sahrani M., kad su četiri muškaraca

sa lakiranim kosama, vidno pijani, beli les

upravo su počeli u jamu spuštati,

majka odjednom urlati je počela, mada

je u početku pre mrmljanje bilo, na

nepoznatom jeziku tiho pevanje što kasnije

sve je glasniji postalo i vrhunac postigao

kad je les sa vidika nestao,

kad su već napola u jamu pustili, tad

jednim pokretom iz ruku jedinog, preostalog sina

i muža, ko odavno sa drugom živi se oslobodila,

u tom momentu je već stvarno urlala,

u nekakvom bunilu, njeno lice je možda

najviše u orgazmu oslobođeno lice

ličilo, sveštenik je glavu okrenuo,

bršljanom obrasli zid kapele ukočeno

gledao kad iz obližnje ulice

uobičajena, dobro poznata truba

smrznutim voćem i sladoledom

punog kamioneta se oglasila,

i ta dva glasa, urlik majke M.

i truba kamioneta u jakom vetru

na neobjašnjiv način su se

spojili, nad našim glavama kružili,

video sam, taj prizor je i druge

iznenadio, zatekao, sem jednog dečaka

u bledozelenom odelu sa mašnom,

oca je za rukav vukao, oče,

požurimo, punč, shvataš, samo punč

kupi, ne dud, ogavan je, shvataš, punč.