Crni maj

Naravno samo toliko želim

koliko jedan čovek nagonom

samoodržavanja, poštenjem

preživljavanja poželeti može.

Svaki minut mi je maćehinska dobrota,

o zemlju udareno čudo što bogovi

sad formiraju ponovo u meni.

Pa poređam svoje muke.

Obavija me zebnja, tuga,

kao nekad poniznost Hrista,

raspeću i mene predaju.

Samo sam hteo da šetamo, zajedno.

Ne zavaravam te, samo minut.

Na granama nabrekli pupoljci

i tišti me crni maj.

Jesam li lagao?