Zamislimo

Zamislimo apsolutnu prazninu

u kojoj ništa ama baš ništa nema

od vrsta materije energije uticaja ni tragova se ne može naći

i samovoljno izabranog delića semena u beskonačnu vasionu postavimo

samo jednog ne više

i škrti nemojmo biti: neka htenje

i svugde i na svaki način bezgranično otvoreno siroče posduje

evo slobode

iz more mora ograničenja zapreka prinuda ništa ne poznavajuća

slobodna sloboda

ovde sve tako i tada se odvija kako ona želi

ali događa se i može li se dogoditi

kako gde kada i čime

svoj položaj ni prema što ne može meriti

snagu bi crpio ali nema iz čega

njeno najbrže kretanje nije ni tapkanje

jer bez uzajamnog delovanja promene nema

čvrst zakon je to svake materije

i večnost postaće konačno nemoćna vazda-baš taj je jedno te isto

srećom krcato carstvo stvarne stvarnosti

milione besciljnih milion puta u sisteme organizira

ima svoje granice a i prisile

ovde proizvoljno ništa ne može ostati

najmanje to što sve regulira

svojstva obilje jedinica određuju način

kako je šta ima i šta će biti kako je moguće

ključ mnoštvo kako

i broj lica materije drži

tako znamo

da su mogućnosti neograničeni

nepregledna je stroga prisila

načelno tako bi bilo

ali stvarnost je

daljnja sretna okolnost

sužena i modificirana slika naših razvratnih utvara

u datom sistemu proizvoda

sve što se može desetkuje se

jedni druge suprotna svojstva isključuju

i kao da želi baš to želi kretanje u određenom pravcu se odvija

valjda napred