U naše doba

Reci njegovo ime. Pojavljuješ se ispod raspadnute žbuke, kao nestašna mudrost. Iza ogledala je igralište, gde te nikad nisu pustili, niti samog, niti sa željenom osobom. Tako, veliko je pitanje, šta bi uopšte trebao videti u sjaju luckastog, popodnevnog svetla.

Nestao je kralj, partija je ništavna, nagrabusio je onaj, ko je hteo nastaviti igru. Zazvoni telefon kojeg je nemoguće pozvati, a daleki rođak da naslutiti, da je život kratak. Deca su se vratili u dvorište, pripremaju mandale smrti, i kad se konačno setiš i izgovoriš njegovo ime, u ogledalu okrene prazan peščani sat.