to

nije ta pesma koju

jurimo hiljadu godina

to nije ta pesma koja već – jer smo

mi napisali – govori o nama

to nije ta pesma koja je tako

punk da je usput postojana postala

to nije ta pesma zbog koje

internet eksplodira

to nije ta pesma zbog koje

tavanica se razvaljiva

to nije ta pesma koja preko

magle prošlosti sjaji

to nije ta pesma koju će

već unapred citirati

to nije ta pesma koja će

kanona razabrati

to nije ta pesma o kojoj

velikani sanjaju

to nije ta pesma koju

fanovi obožavaju

to nije ta pesma s kojom

se može založiti

to nije ta pesma s kojom

će se duvenica  puniti

to nije ta pesma od koje

onaj dobiva ko želi

to nije ta pesma koja

vasionom meri

to nije ta pesma od koje

će deo i drugima pripasti

to nije ta pesma koju

će čitava država znati

to nije ta pesma u koju

ćemo svi stati

to nije ta pesma u kojoj

biće užitak životariti

to nije ta pesma koju ćemo

semenkama posaditi

to nije ta pesma koju

ćemo sa sobom nositi

to nije ta pesma zbog koje

ubrzaće se puls

to nije ta pesma zbog koje

propasće kurs

to nije ta pesma koja

na hrabro istupanje hrabri

to nije ta pesma koja

forinta na jačanje mami

to nije ta pesma kojoj

posebno začinjanje ne bi trebala

to nije ta pesma zbog koje

će se srušiti ograda

to nije ta pesma koja svakih

sto godina jednom se stvara

to nije ta pesma zbog koje

režim pada

to nije ta pesma koja

pogađa

to nije ta pesma u kojoj

zastane kašika

to nije ta pesma koja je već

ionako dovoljno banalna

to nije ta pesma zbog koje

je i smrt prihvatljivija

to nije ta pesma koja će pomoći

de se grob prekorači –

onu ću tek sada

pisati