Teoretski pejzaž kao alegorija

Opustošeno područje, okolo nerazumno istrebljivanje,

Oteli su se sredstva za rad i kemikalije,

Tragovi smišljenog uništavanja.

Na nagomilanim građevinskim

Otpacima odnosno ruševinama

Između klada srušenih stabala ni šikare nema

Samo bodljika bez struka, kukolj, raspuk niče,

Što otrov podnosi jer i sam truje.

Na slomljena stabla paraziti nastanjuju,

Crven pavit, kužnjak i ladolez.

Al kako je moguće da tu samo to raste?

Čitav teren gustim korovom prekriven.

Šuma je istrebljena, tu neće biti vrta,

Njeno mesto nerazumna nasilna konfuznost obrasta.