Slepa trka

Tražio te dotle,

dok me našla nisi

– i da se to moglo desiti,

osećam: vrednije je

od života i smrti.

Čekao te dotle

dok te nisam stigao

i Tren Trenutka

ostaje naše uporište

gde moje-tvoje ne postoji.

Mada svakodnevno treba po jednu jamu savladati;

svakodnevno i na vrh se može stropoštati!

Čovek, izgleda, stvoren je za to

da što postige: traži ponovo i ponovo.

I u slepom kasu, i preko vode i vatre,

pa premerili: Plavi Beskraj koliki je!

– I ni kao pobednik, i ni kao pobeđeni,

nek u polusnu šaptamo: d a.

Nek nam bude san dubok i potpun.

I da Ljubav i preko dana o nama sanja:

sa mnom se budi,

Moja Bolja Polovino

SA MNOM SE BUDI!