Sećajte se ga!

Dolazi čovek odlazi čovek

i ja sad o takvom čoveku govorim

o oprijatelju ko je pre 53 godine krenuo prema nama

pre 53 godine kad se još nismo rodili krenuo da bi se sreo s nama

sad sa groznim tugama i u srcu s komadićem olova zauvek nas je napustio

ako si pesnik sad govori kažem sebi

ali mi samo beznadežno sećanje preostaje

ime mu je: ERNE OŽVAT

visina: osrednja

oči: crne

kosa: bela

ko je bio On pitam se al odgovora ne znam

i ko bi mogao reći odakle došao i kud krenuo

sećam se njegovog prodornog pogleda čvrstog rukovanja

osmeha s čime nas je hvalio i tukao

i jednog sivog stuba od lomljenika što je stalno

iza njegovog obrisa stajao

koliko je On dobar i čvrst čovek bio

a mi sad svi napušteno u crnoj marami tuge stojimo

nemamo svetiljku koju bi u Njegov čast upalili

nemamo ladicu gde bi Njegove darove sakupljali

pesnici smo i u našoj zalupanoj nemosti znamo

između braun stolova samo bi mudraci mogli o Njemu prikladno govoriti

njegovi prozirni prsti perje čupkaju

ili iznad čistog stolnjaka kruh lome

i kao beli golubovi kreću rečenice iz njegovih usta

ili nek o Njemu mladi govore

koji još kao u nekakvom toplom gnezdu u majčinom krilu bezbrižno sede

koji još na kolenima očeva jašu

i smeju se

i kao zraci svetlosti lete iz njih glasovi

ili nek o Njemu divljač i domaće životinje govore

tako kao što očajna vučica za izgubljenom mladunčad zavija

kao kravica polizanom teletu riče

i usput noge im se ukorene s odsjaj neba u očima

pa nek govore ti izabranici

koji Ga nisu ni poznavali

koji među nama živeći u sebi i u njihovom zdravom krvotoku

rastvaraju tragičan trenutak smrti

oni su čisti oni su dostojni toga da onima koji odlaze ili rastu daju znak

ja sam neumešan čovek

potrešeno stojim

i sećam se.