Riđobradi

Marku Sergejevu pesniku iz Irkutska*

– Sunce u Irkutsku sad se diže.

Porodica mi se doručkovati sprema.

A ja ovde... nedavno večerala.

– Tamo je već skoro kraj sveta!

Mark, znaš li da je i moj otac

bio tamo... u vašem Bajkalu

prao, siromah, svoju maramicu...

Vetar ne može pticu na veću udaljenost baciti

no što istorija čoveka.

– I ja sam: Ukrajinac.

Tamo se rodio.

Na ljudskost otac me učio.

Tamo mi je ded živeo... često ga spomenuli,

kao dobrog čoveka, dobrog lekara, kao nekog

ko svakome pomaže. Nisam ga poznavao.

Još četrnajste na front ga odneli...

– Imao je riđu bradu...

– Otkud znaš?

– Bradu? i riđu?

– Kao Jevrej ko se vere drži.

– I postao vojni lekar? Ispod Przemisla?

– Verovatno i ispod Przemisla.

*

Rat, rat je izbacio

iz ruku mog oca

Homera i Cicerona.

Nogu metak ugrizao.

Među mrtvima je ležao,

na stranoj njivi,

ispod Przemisla.

Osvestio se. Smrkavalo se.

(U nastavku glas mu uvek zastade).

Ruski bolničari došli.

Vojnici besciljno hodali.

Vodu priželjkivao. Jedan me primetio.

Psovao je i bajonetom me

probio. Na leđima izašao.

Još sam se micao. Ponovo podigao.

Tad jedan suvonjav vojni lekar

priskočio i odgurnuo ga.

Ne zaboravljam: riđu bradu imao.

Njemu se mogu zahvaliti da živim.

*

Na seljačka kola su ga stavili.

Kad god su kola na krivudavim

poljskim putevima zatresla,

preko usta mu krv šiknula.

Ipak je stigao u Sibir.

Nakon sedam divljih godina pak se vratio.

S vremenom od njega tu priču

dva deteta tražili:

– Još jednom, od tamo,

kad je priskočio...

*

Legendarni Riđoradi

među njima tiho živeo.

I trideset godina kasnije se utelovio.

Jednom iznad naše kuće

bombu odbacio,

drugi put iz naše sobe

razuzdanog pijanca isterao,

uglast, lila hleb nudio.

Lice i položaj menjao –

ali znali smo da je on, da je on taj:

Riđobradi.

*

Otac mi je mrtav.

Mark, i tvoj ded je mrtav.

Poštedio ga je rat –

dokrajčila španska groznica.

Sad već ne možemo ništa utvrditi.

Nemi su negdašnji svedoci.

Sedimo. I samo šutimo.

Izvan i iznad bakrenozvečećih

fraza Prijateljstva.

1967

*Mark Davidovič Sergejev [Марк Давидович Сергеев](1926-1997) ruski pesnik, prevodilac, pisac, kritičar.