Prozori

Prozori

šutnja

strani prozori

još dublja šutnja

nikad druga

šutim

osvetljeni prozori vozova

mrak iza njih krvari lomi se

sporedni prozori predgrađa

krošnje svetlom optoče

ušutile su se uspomene

teško je

ispod zemlje

milijoni nepoznatih mrtvaca

ustrajna večna memla vlada

dvadest trideset pedeset godina stari prozori

pogled unazad oko bez treptaja baca

šta želiš

kažeš još teže je

grč kako nazivaš sve jedno je

to lice svugde bdije

prisutan je u konačnoj stravi

noću u tvojim otvorenim očima plamti

u stranim prozorima poznato lice

u ohladnelim žilama drhti

dok je još trajalo pa te u konačan zaborav baci

ćelije osećajući kraj cvile

u poznatom prozoru lice je strano

1963