Pesnikova čaša

U spomen W. H. Audenu

U gomili ispeglanih, izgužvanih,

lažno - sjajnih i ispravnih stajao

je On s čašom u kariranom odelu.

Psi su u njemu lajali, psi, na nutarnja

podrhtavanja, plešući slepu sudbinu,

verni kerovi uma na predodređenost

unapred oplakujući telo. Dal je

posle u budućnost vrebajuće

seanse gutljaj uteha bila

kad zbog silnog pokreta otkinulo

mu se dugme s košulje a dame

trakama kićene torte su gutale?

Bilo bi lepo verovati, dobra

je bila čaša kao konj konjaniku,

kako sve dobro može biti što

pre lavine zagrabimo – struk cveta

i jastuk, gde se u snu ugušimo.