Pantomime

Ferencu Juhasu

Ko shvata pantomimu ruža,

kome će priznati da su se

što se tiče večnosti prevarili?

Ko će nepovratno

u porazu ljubavi propale viline konjiće

osloboditi?

Ko sme ispred propasti svoje telo

kao transparentu početka staviti?

Ko prepoznaje u pesmi sirena vetra

glas Euridike, i poput vira ispod

čijih očnih kapaka sa zracima svetla

slikana freska o iluziji ljubavi se vrti?

I ako jedna lađa koja ne poznaje pravila

igre dođe, na površini Jezera slomljene

komade puzla ko će sastaviti?

Da skraćivanje dana tek je prolazno

ko će buntovni vrtovima

objasniti?

Bez brige, umrećemo tad

kad na parcelisanom nebu neko nas

sa sabljom vetra čeka da bi sa naših

prestrašenih usana pitanja zbrisao.