Nemušt

rekli su – dečak je bio

i kao sjaj sa ogledala

sevnuo preko našeg škrbavog života

dečak je bio

kršan

i kao lovci vepra

u nebesa dizali

primaoca zametka

koja iz rodnice sahranjuje...

kako li će primiti nebesa

nezaplačenog

leša

nemuštog          bezimenog?

onog ko nečujno stiže

ko li tamo markira?

poput mesečine

čistog bezgrešnika

dal i tamo samo na zapoved

režu pupčanu vrpcu?

dal i tamo

razrežu taksu?

i tamo su autobusi zarđale kutije?

kolporter i tamo jednom zviždi?

i tamo izbacuju kolevku slova?

ravnoteža jezika i tamo se krivi?

zastave i tamo poput bičeva udaraju?

kičma majke i tamo su vešala?

moraju li kad zorom petao glasa

plodovom vodom natopljene kandžije da zavijaju?

-----

rekli su – dečak je bio

stisnute su mu pesnice '

tera naša kola '

okolo...naokolo

tek leti     ne priča

ne doziva

tone   do majčinog

prvog glasa