Monolog oveštale žene sahibije cirkusa

Kao očevina ostala mi je

jedna kočija dva konja i medved

sama šta bi mogla raditi lutajući

od jednog do drugog seoskog vašarišta

ostareli smo i medved i ja

rađe sam sa porodicom ostala

imala jednu tačku zmijoliku

u sjajnom na telo priljubljenom trikou

u sebe sam se i uvukla

u baniji Bekeš smo bili kad

nam se moj suprug pridružio

dobio je pola kočije deset talira

i u pauzi milostinju skupljao

žongler je bio ali ko zna odale

nabavio dvadesetčetiri bajoneta

naučio noževe bacati

devet ploča do iverja rasporio

pre no što sam pristala

od onda samo premi

bacao propast sikteće noževe

četvoro dece rodila

od njih trojica u grupi kao

ekscentrični humoristi nastupali

četvrti svetsku slavu stekao

Barnum je njegova velika atrakcija

pethiljada dolara on mi je slao

iz čega cirkus kupila

i sva briga na mene pala

slomila se katarka cepala se ponjava

urlale gladne životinje

i mnoštvo okačenjaka artista

hranila i oblačila ih

od svakoga čoveka stvorila

čarobnjaka klauna ukrotitelja

danas ni to ne znam gde su

ostarila sam samo u snovima

vidim cirkus u starom sjaju

lunjače crvenu manežu

čujem bubnjavu

i ponovo ispred ploče stanem

noževi prema meni lete

dok mi život ne presecaju

ili jednoličnim sivim šumom

zora me ne probudi