Mom sinu Robertu

Ogledalo svetla u tvom čarnom oku

Opterećen je zebnjom.

Na tvom licu je rumenilo zore,

Što si uplakan sine moj?

Iz mene otkinuto komadu tišine

Na čijoj čistini ćeš ostati?

Duva vetar, tvoju ličnost probija.

Ostani sa mnom gde se vatra stiša.

Kao preostalog komada moje tišine,

Njegovu pesmu čežnja peva.

Vani suvi sneg pada…

I smrzo se komad kamena.