Knez Potemkin

Na crnim vodama – ihajla čuhajla!

Leti Knez Potemkin, ta lađa crna.

Burnoj oluji odoleva

Četa dobrih momaka –

– Ihajla čuhajla! –

Ta lađa crna.

Pod crvenom zastavom se krije švercana roba,

Zabranjen teret je misao slobodna.

Na palubi, otvorenu bunu ljulja, kao kolevka,

Četa dobrih momaka –

– Ihajla čuhajla! –

Ta lađa buntovna!

Kod Batuma probili – ihajla čuhajla! –

Kod Krima puknula ali lađa put nastavlja.

Na žutim vodama surov vrtlog ju proguta –

Gde li sad tumara

– Ihajla čuhajla! –

Ta lađa predrasuda?

Ide, neprekidno ide, ide tiho, glasno,

Bez rebara se ljulja dalje, kruži bez dna,

I na vrhu jarbola

Zastava joj je crvena svetlost severnog pola –

– Ihajla čuhajla! –

Ta lađa bez doma! –

I gde se pojavljuje i obalu dotiče,

Ruka novu snagu dobija, krv lenja provri,

Bledi se obest, podlost, oko se širi, pucaju okovi

I rob je na slobodi –

– Ihajla čuhajla! –

Ta lađa koja slobodu nosi!

– Gospodaru vihora, mora, broda!

Ako je vreme da poeta na put krenuti mora,

Ako mi je odzvonilo – Ihajla čuhajla! –

– Čemu se odmara? –

Neka dođe po meni

Ta lađa!

U istom redu da sedim sa četom momaka,

Kao što ruže u istom džbunu zajedno sede.

Na živi pesak, koji se suši, malaksa,

Nek odnesemo proleće slobode.

– Ihajla čuhajla! –

Lađa večnog praznika!