Kao na nekom ostrvu

Šta bi mogao reći mami

kad bi me jednom iznenada pozvala.

Naprečac ne bi mogao drugo reći,

poručio bi preko, da smo mi uglavnom

dobro, a šta je sa tobom,

jesi li na grobu svež buket videla

i dal si čula, kako tvoj unuk kad je

mravinjak čačkao sa znatiželjom

postavio pitanje. Dakle sad u kom

pravcu se nalazi bakina ruka i noga.

Mi smo se samo zagledali,

baš tokom sađenja cveće,

počeli bi nešto objašnjavati,

ali moguće je da smo samo pokazali,

bilo bi previše jednostavno odgovoriti.

Zbog toga je skoro nemoguće. Kao što

ne bi mogao na brzinu ni majci šta reći,

kad bi jednom iznenada nazvala,

i sa ocem bi se takmičila kome će slušalica

pripasti, što inače u životu nikad nisu radili.

Kao da u miru na nekom ostrvu žive

Večere nam tako bez njih prolaze.