Kad zima dođe

Ne tražim te telefonom,

u škrgutu zabravljenim

domovima

ne tražim te,

tek na ulici

i među kafanskim devojkama.

Gde bi te drugde tražio

iz blaženstva raja prognanu?

Kad kiša pada

pod mostovima,

nadvožnjacima

čekam te –

Provetrih svoje džepove,

nađoh samo adrese

gde me niko ne čeka.

Kad zima dođe

čekaonice su tople.

Jednom bi mogla doći.

Lutalici u magli

samo si ti ostala

a i ti već među

turistima tumaraš,

zbog šarene marame

kukovima njišeš,

od mene te beda odvlači…

Ali dok sumrak

na pločniku pleše,

u toplini čekaonice te čekam

jer

i ti tražiš nekoga:

vidim prokrvljen zavoj

na tvom životu!