Jedno promašeno veče – ili kasni pogovor Lile

„Moja kotarica

pored stihova Anakreona

svežom jagodom je puna.“

Mihalj Čokonai Vitez: Blaženstvo

Konačno sad saznaj,

dobri moj Mihalju,

iznad naših života,

i odavno iznad smrti,

veče Blaženstva

za mene

nije baš sušta naslada bila.

Istina je da si mi po koji

komad sveže jagode stavio u usta,

al da stopu u stihu gutam,

to je bio cilj, glavni, uzvišen.

Puno-puno kašike poezije

sa po kojom kašikom voća:

to tu promašen srazmer je,

i zajednički greh

svakog pesnika,

pa veruju,

da glad njihovog saputnika

(koja ni u kom slučaju nije nebesko biće!)

može tako da se stiša.

Tad nisam ti

mogla to ispričati,

(uloga muze obavazuje!)

ali sad, kad u zemlji Almaša i Debrecina

zasebno se u prah pretvaramo,

čuj, Anakreone tužnog Komarnoa:

naš roman uz više jegode bio bi bolji.