Greh nevinosti

Devico draga

pepelom si posuta

zbog svoje čednosti

se kaješ

znaš dobro

nezaslužna

je zemlja

na kojoj

ni korov

ni cvet

glavu ne diže.

Samo nek noć

da nikada ne bude

misliš

o ta drska obličja

na nebu

vrtovi

sa bujnim aromama

na obalama

morima sličnih

nadošlih voda

opaki muškarci

neodeveno

šetaju.

I teku moje suze

kad ih videti moram

snažne ruke

kao da moje srce

stežu.

Moram videti

runo grudi

čvrste butine

neizmerno halapljive

oči

od greha i nevinosti

pomešanog

otrova patim.

Majko Božja

sestro svih žena

zatvori

komore

moga srca

drhtave trepavice

čavlima mi

učvrsti

da greh vlastite nevinosti

ne bi me grizao.

Tebi

sličan želim biti

koja je

vlastiti cvet nevinosti

bez greha

i boli rodila.