Grad je u pletenici kiše

Grad je u pletenici kiše,

tornjevi, krovovi, parkovi, trgovi.

Pored zidova izvršitelj šunja, sad bi

mogao upitati šta je s baštinom

što sam družeći s vama izgubio.

Skrivenim klepetušama platana, lipa

sad bi trebalo zazvoniti.

Zaštitničkim, saučesničkim kopčama me

crveno-bele rampe-pruge

ceste štite.

Davanje znaka jednog pogleda u okretu.

Ruka sa slepljenim uspomenama.

Među vrućim prstima kao da se

ponovo rađa na prošlost prikovan,

zadavljen zagrljaj.

Al ne vuče prošlost, dok žudno vreba novo,

dok nedostižna sadašnjost goni,

na polugama kukova sazrelim grudima,

na živom kolutu obraze formirajućim

ramenima oči poput vira se vrte.